ZVUK je sastavni deo svakodnevnog života i deo čovekovog okruženja. Javlja se kao pratilac mnogih životnih aktivnosti i njegovo prisustvo je evidentno gotovo u svim sferama ljudskog života. Zvuk spada u fizičke veličine, i praktično predstavlja mehanički talas koji nastaje oscilovanjem nekog izvora, pri čemu se u okolini tog izvora menja pritisak sredine. Promena tog pritiska omogućava da se zvučni talas širi u prostoru.
Ljudsko uvo čuje zvuk u rasponu od 16 Hz do 20 kHz. Zvuk frekvencije niže od 16 Hz naziva se infrazvuk, a zvuk frekvencije više od 20 kHz je ultrazvuk. Ako je frekvencija viša od 1 GHz radi se o hiperzvuku. Primarni prijemnik zvučnih signala je ljudsko uho. Čovek sluhom dobija 86% svih informacija. Organ sluha je stalno aktivan – organ sluha nikada ne spava.
Zvukova ima određenih - artikulisanih (zvuk zvona, zvuk klavira, ljudski glas), i neodređenih - neartikulisanih (šum, škripa, lupanje, grmljavina).
ZVUK kao sredstvo komunikacije
☑ Govor koji nastaje kao rezultat kontrolisanog generisanja zvuka iz čovekovog vokalnog trakta.
☑ Muzika kao oblik umetničkog izražavanja čoveka.
☑ Nosač informacija u obliku npr. znakova upozorenja kao što su zvonjava telefona, zvuk automobilske sirene ili sirene za uzbunu.
ZVUK kao buka
☑ Veoma često zvuk uznemirava i ugrožava čoveka.
☑ Mnogi događaji praćeni generisanjem zvuka su neželjeni i neprijatni i kao takvi predstavljaju BUKU.
☑ Tehnološki razvoj društva rezultira u povećanju nivoa buke koju generišu mašine, fabrike, saobraćaj itd.
Comentarios