Naša kultura se oslikava u našem ponašanju, sistemima verovanja, principima i načinima na kojim živimo. Zašto je kultura toliko bitna?
Kultura je nevidljiva veza koja spaja ljude. Odnosi se na oblike ljudskih aktivnosti. Umetnost, književnost, jezik i religija zajednice čine njenu kulturu.
Naše kulturne vrednosti i verovanja se izražavaju kroz naš način života. Naše moralne vrednosti predstavljaju našu kulturu. Značaj kulture leži u njenoj bliskoj vezi sa načinima razmišljanja i života. Razlike u kulturi vode ka različitosti među ljudima iz različitih delova sveta.
Ona je povezana sa razvitkom naših stavova. Naše kulturne vrednosti utiču na naš stav prema životu. Sudeći po bihejviorističkoj definiciji kulture, radi se o najvišem sistemu kontrole društva gde ljudi nadgledaju sopstvene standarde i ponašanje. Naše kulturne vrednosti služe kao osnovni principi naših života. One oblikuju naše razmišljanje, ponašanje i ličnost.
Uticaj kulture na opažanje
Naše veštine rasuđivanja, unapred poznati pojmovi, stavovi i osećanja umnogome utiču na to kako sagledavamo stvari. Ti faktori su blisko povezani sa našom kulturom. Prilikom ocenjivanja nečega kao dobro ili loše, naši stavovi i razmišljanje igraju bitnu ulogu. Kada nešto doživimo kao lako ili teško, naši stavovi i nivo motivacije utiču na krajnju sliku. Naša kultura utiče na strukturu našeg razmišljanja, što utiče na naša opažanja.
Ljudi koji pripadaju kulturama koje ističu individualizam sagledaće samo glavne aspekte date situacije, dok će oni iz kultura koje akcenat stavljaju na zajedništvo uzeti u obzir i detalje.
Američka kultura je izrazito individualistička, ističući pravo na slobodu izbora koje je dato ljudima od malih nogu. Japanska kultura, pak, drži do zajednice, pa zato ohrabruje roditelje/starije osobe da biraju umesto njihove dece. Ovo je primer različitog poimanja roditeljstva usled razlika u kulturi. Slično tome, ljudi sa Istoka smatraju da je uspeh rezultat zajedničkog truda, dok Amerikanci smatraju da je uspeh plod individualnog rada.
Naša kultura oblikuje naše misli i ponašanje. Ideje koje su ukorenjene u našim umovima utiču na naše sagledavanje ljudi i situacija. Na primer, žene iz patrijarhalnog društva smatraju da su muškarci superiorniji. Žene iz kultura koje im nalažu da pokriju čitavo telo, pa čak i lice, mogu misliti da su suknje ili kraće haljine provokativne.
Istraživanje je pokazalo da naša kultura zaista igra ulogu u tome kako naš mozak obrađuje informacije i reaguje na podsticaje. Ovo je jedan od razloga zašto je kultura tako bitna.
Uticaj kulture na ponašanje
Kultura utiče na opažanje, a iz opažanja proističe ponašanje. Samim tim, kultura kojoj pripadamo direktno utiče na naše ponašanje. Štaviše, naše okruženje koje je poprimilo uticaje kulture oblikuje naše ponašanje.
U društvu u kom dečake odvraćaju od plakanja, muškarci smatraju da je to čudan čin. Ukoliko kultura ne usmerava muškarce da poštuju žene, to će se prirodno videti u njihovom ponašanju. Pravila ponašanja i komunikacije su deo naše kulture. Ono što nas kultura uči utiče na to kako ćemo se povezati sa drugima u društvu. Ljudi iz nekih kultura su komunikativniji, čak i sa strancima i novim poznanicima, dok oni iz zatvorenijih kultura možda i neće biti tako otvoreni. Razlike u ideologiji njihovih kultura su, dakle, očigledne u njihovom ponašanju u društvu.
Kultura takođe utiče na naše standarde o ličnom prostoru. Pojam Edvarda T. Hola, „progzemija", definiše se kao skup međusobno povezanih opažanja i teorija upotrebe prostora koji čini poseban ugao proučavanja same kulture. Razdaljina koju održavamo tokom razgovora zavisi od kulture čiji smo deo. Kulturne norme utiču na naše pokrete, celokupni govor tela kao i na fizički kontakt koji uspostavljamo tokom razgovora.
Naša vera i moral, kao deo kulture, takođe utiču na naše ponašanje. Moral utiče na naša osećanja, poput stida i ponosa, dok nas naša vera usmerava ka razlikovanju između dobra i zla, time takođe utičući na naše ponašanje.
Uticaj kulture na ličnost
Kultura grupe određuje norme ponašanja te iste grupe. Da bi nas prihvatili, mi pratimo ono što nam je grupa odredila. Pod uticajem normi ili pravila kulture, ponašamo se u skladu sa njima. Naša kultura definiše šta ljudi očekuju od nas. U pokušaju da ispunimo ta očekivanja, svoje ponašanje i ličnost prilagođavamo našoj kulturi. Naša vera, tradicije i običaji koji su deo kulture igraju glavnu ulogu u oblikovanju naših ličnosti. Način na koji doživljavamo i reagujemo na situaciju umnogome zavisi od onoga što smo naučili od okruženja i načina na koji smo vaspitani. Ovi faktori su blisko povezani sa vrednostima naše kulture. Iako naša priroda i nivo obrazovanja takođe utiču na razviće naših ličnosti, kultura kojoj pripadamo igra dominantnu ulogu. Ljudi koji su rođeni i odrasli u istoj kulturnoj zajednici često dele određene odlike ličnosti.
Naša kultura oblikuje naše vrednosti i stavove o veri, što utiče na naše ličnosti. U kulturi gde decu uče da se rano osamostale (u Americi, npr.), ona odrastaju i postaju individualisti. U kulturi u kojoj dečake i devojčice ne tretiraju jednako, deca mogu postati agresivna i smatrati pripadnike suprotnog pola neprijateljima, dok deca koju tretiraju kao manje vredna mogu postati pokorna. Smatra se da su ljudi holističkih kultura, poput istočnih, sposobniji da razumeju neke druge stvari. Ljudi individualističkih kultura, poput Zapadnjaka, nisu toliko umešni u razumevanju perspektiva drugih.
Osim toga, umetnost, folklor, tradicija, jezik, među drugim odlikama kulture kojima smo izloženi, definišu naše ličnosti. Stičemo uverenja i znanje o svetu od ljudi oko nas. Upravo je društvena grupa u kojoj živimo ta koja utiče na naše izbore u životu. Time, kulturno okruženje koje nas okružuje oblikuje naše ličnosti.
Izvor: Buzzle
Prevela: Milana Vračar
Comments