Hajdn je najveći deo svog života proveo radeći u službi princa Esterhazija – skoro 30 godina. Zajedno sa svojim muzičarima, pratio je princa na svim njegovim putovanjima.
Preko leta, princ je uglavnom provodio vreme u svom dvorcu u Esterhaziju u Mađarskoj. Jednom prilikom desilo se da se boravak u Esterhaziju odužio više nego što je bilo planirano. Muzičari su bilo nezadovoljni, jer su tako dugo bili odvojeni od svojih porodica u Ajzenštatu u Austriji.
Hajdn je tada smislio lukav plan. Napisao je Simfoniju sa vrlo neobičnim poslednjim stavom ( , poznatija kao „Oproštajna simfonija“).
Naime, negde na sredini poslednjeg stava, muzičari su, jedan po jedan, ustajali sa svojih mesta, gasili sveću (koja im je osvetljavala note) i odlazili. Tako su, na kraju, ostali da sviraju jedino Hajdn i koncertmajstor (dve violine). Na ovaj način, Hajdn je princu suptilno dao do znanja da bi možda mogao da pusti muzičare da se vrate svojim porodicama. Princ je to shvatio i već sledećeg dana svi su se vratili nazad u Ajzenštat.
Comments