Slavni Đuzepe Verdi rođen je u Budetu, u okolini Parme, u današnjoj Italiji, ali tadašnjoj Francuskoj. Kao novi stanovnik Prvog francuskog carstva, u knjige rođenih zaveden je kao Žozef Fortunin Fransoa.
Kao dečak koji je bio veoma nadaren za muziku od malih nogu, već sa 11 godina postao je orguljaš u lokalnoj crkvi. Učio je sve sam, u velikoj biblioteci lokalne jezuitske škole.
Trgovac i ljubitelj muzike Antonio Bareci uzeo ga je pod svoje i pomogao mu da ode u Milano. Verdi je tamo pokušao da upiše Konzervatorijum, ali se upravnik ustručavao – što zbog toga što je Đuzepe bio stariji nego što je statut dozvoljao, što zbog toga što nije imao poverenja u njegov talenat. Zato je mladi Đuzepe naredne tri godine radio kod operskog dirigenta Lavinje.
U međuvremenu, Verdi nasleđuje orguljaša u gradu Busetu i ubrzo se ženi Margeritom Bareci, najstarijom kćerkom svog zaštitnika. Bio je njen nastavnik muzike, ali brzo su se zavoleli. Imali su dvoje dece, Virdžiniju i Icilija.
Debitantska predstava i velika tragedija
Godine 1839. Verdi debituje kao kompozitor, u Milanskoj Skali, operom “Oberto, grof od San Bonifacija”. Posle uspeha ovog dela, Skala mu je dala ugovor za još tri opere. Njegova sreća, nažalost, nije dugo trajala. Godinu dana kasnije umire i Margerita i njihovo dvoje dece.
U tim teškim trenucima, Verdi je radio na drugoj velikoj kompoziciji, melodramskoj operi “Jedan dan vlasti“. Međutim, ovo delo nije doživelo veliki uspeh i Đuzepe je rekao da će zauvek prestati da komponuje.
Ipak, neko ga je ubedio da napiše operu “Nabuko”, sa čuvenim Horom jevrejskih robova i premijera ove kompozicije, marta 1842. godine, učinila ga je pravom zvedom. Tokom sledećih petnaestak godina, Verdi je napisao 14 opera. On sam rekao je da od “Nabuka” nije imao ni sat mira.
Sudeći po statistikama, Verdijeve tri opere “Travijata”, “Rigoleto” i “Aida” su najizvođenije na svetu – godišnje se otpevaju 300-400 puta širom planete.
Godine 1853. Verdi je radio na operi “Trubadur“. Legenda kaže da je jednog dana seo za klavir i samo za uši jednog kritičara odsvirao nekoliko fragmenata novog dela. Pošto je kritičar rekao da je kompozicija “užasna, katastrofalna i pravo smeće”, Đuzepe je ushićeno skočio i zahvalio se.
JA SAM PISAO OVO ZA NAROD ITALIJE, NE ZA PURITANCE POPUT TEBE. AKO SE TEBI TOLIKO NE SVIĐA, TO ZNAČI DA ĆE CEO SVET DA ZVIŽDUĆE OVE MELODIJE I DA ĆE SE IZVODITI ŠIROM ITALIJE – REKAO JE SLAVNI KOMPOZITOR I – BIO JE U PRAVU!
Drugi skandalozni brak i humanitarni rad
“Aidu” je Verdi pisao namenski, za otvaranje Sueckog kanala 1871. godine. Ova opera smatra se drugim vrhuncem jednog od najpopularnijih i najuticajnijih opeskim kompozitora svih vremena.
Sredinom četrdesetih godina 19. veka, slavni kompozitor zaljubio se, gle čuda, u opersku pevačicu, sopran Đuzepinu Streponi.
Činjenica da su počeli da žive zajedno pre braka bila je veoma skandalozna u to vreme. No, posle smrti Verdijeve majke, uselili su se u njenu vilu. Venčali su se u avgustu 1859. godine. Verdi je nadživeo i svoju drugu ljubav. Istina, “samo” četiri godine, ali bile su to samotni i teški poslednji dani.
Pred kraj života, Verdi se posvetio i humanitarnom radu. Izgradio je bolnicu u blizini Buseta, kao i starački dom za muzičare u Milanu (“Casa di Riposo per Musicisti”). Verdi i njegova druga supruga Đuzepina počivaju u ovoj vili koja i danas radi i prima evropske muzičare starije od 65 godina. “Verdijeva kuća”, kako se još zove ova institucija, prima i posetioce i mlade muzičare koji održavaju koncerte u ovom slavnom muzičkom domu.
Izvor: dnevno
IZABERITE PROGRAM i REZERVIŠITE ČAS KLAVIRA
U TERMINU KADA VAM ODGOVARA!
Comments