Betoven je za Baha rekao: Ne Bach (potok), – more treba da mu je ime! – po obimu i vrednosti svojih dela bi mogao da nosi takvo ime.
Bahova majka Marija Elizabeta, umrla je kada je Bahu bilo 9 godina. Otac se oženio drugi put nekoliko meseci kasnije udovicom svog rođaka.
Bahov pra-pra-pradeda Fajt Bah je bio pekar, koji nije mogao zamisliti život bez svog instrumenta, jednog veoma starog tipa gitare koji se zove sitern. Obično ju je nosio sa sobom u svoju pekaru gde je, dok se mlelo brašno za hleb, svirao do mile volje. Njegova dva sina zarazila su se tim muzičkim virusom i prenela ga na svoju decu, a ova opet na svoju – i tako redom. Tokom narednih 50-ak godina, više od 75 pripadnika porodica Bah postali su profesionalni muzičari, a više od 50-torice njih su se zvali Johan. U kraju gde je većina njih živela, reč Bah s vremenom je počela da znači isto što i reč muzičar!
Bah je voleo hranu i piće; kada bi prijatelji poželeli da ga nečim obraduju, poslali bi mu kakav lep komad mesa ili bocu dobrog konjaka ili vina. U početku su mu za neke poslove godišnju zaradu isplaćivali pivom! A kada se zatvarao u radnu sobu da komponuje, često je sa sobom nosio bocu konjaka.
Bah je imao dve žene. Prva, Marija Barbara mu je bila bliska rođaka. Sa njom je bio neizmerno srećan i imali su sedmoro dece. Umrla je vrlo mlada. Sledeće godine se ponovo oženio, pevačicom Anom Magdalenom koja mu je rodila još 13-toro dece. Bio je silno uzbuđen zbog tog venčanja, pa je petinu svoje godišnje zarade potrošio na vino za svadbeno veselje!
Ana Magdalena je pevala na mnogim Bahovim koncertima; od njega je učila da svira čembalo i orgulje; uz to je prepisivala Bahove kompozicije, a uspevala je da nađe vremena i za održavanje bašte – volela je cveće i ptice.
Bah je imao 20-toro dece – 10-toro njih je umrlo u ranom detinjstvu. Njegova tri sina su postali slavni kompozitori. Imena sinova: Karl Filip Emanuel Bah, Johan Kristijan Bah, Vilhelm Fridrih Bah.
Danas bi običnom čoveku trebala godina samo da prepiše sve Bahove kompozicije, čak i kada bi radio 24h na dan (pri tom ne računamo kompozicije koje nisu sačuvane).
Bah se uglavnom ponašao prijateljski prema drugim muzičarima ali je znao da se ponaša krajnje neprijateljski prema ljudima koje nije voleo. Među njegovim pismima nema drugih do onih koja počinju sa Vaša visosti, plemeniti, veleučeni i časni gospodine i dobrotvore! – ali kada pročitate ta pisma, postane vam jasno da bi Bah radije započeo sa vaša niskosti, glupavi, dosadni i praznoglavi idiote i morone!
Bahova muzika ponekad je prožeta dubokom tugom; jedno od njegovih najznačajnijih dela je Pasija po Mateju, zasnovana na Jevanđelju po Mateju iz Novog Zaveta, u kome je ispričana povest o raspeću Isusa Hrista. To delo traje gotovo 3h i čini se da ispituje gotovo svaku moguću nijansu duševnog bola.
Bah je svake nedelje pisao novu kantatu – većini kompozitora bi trebalo i po nekoliko meseci!
Zavist i nerazumevanje njegovih kolega ogorčali su mu svakodnevni život. Počeo je i vid da mu slabi. 1750. godine je imao operaciju očiju koja nije uspela. Potpuno je oslepeo i razboleo se od preterane upotrebe lekova. Posle jednogodišnje slepoće, usled udara kapi deset dana je opet progledao, a zatim, uveče 28.7.1752. zauvek sklopio oči u 66-toj godini života. U tom trenutku bio je slavan u svom delu Nemačke, ali je drugde bio praktično nepoznat.
Zbog izgradnje puta njegov grob je uništen i nikakav krst ili kamen više nije označavao mesto njegovog večnog počivanja. Bahova udovica je umrla dve godine kasnije kao prosjakinja.
Hendl i Bah se nažalost nikada nisu upoznali. Jednom prilikom, 1719. godine, Bah je doputovao iz Lajpciga s namerom da poseti Hendla, ali rečeno mu je da je Hendl u poseti svojoj majci u Haleu. Kada je Bah stigao u Hale, Hendl samo što je otišao.
Izvor: Anton Eberst “Muzička paleta“
Comments